|
Извјештај и утисци младе планинарке са Фрушкогорског маратона 2008:
Окупили смо се на старој аутобуској станици и кренули око 12.30ч у правцу Градишке. Дан је био сунчан и обећавао је пријатан викенд. Међутим већ у Лијевче пољу дочекали су нас тамни облаци и ријетке капи кише, што нас наравно није онеспокојило. Атмосфера у аутобусу била је ведра, насмијана и распјевана већи дио пута, тако да је брзо просло 7-8ч, колико је путовање до Фрушке Горе трајало!
Стигли смо у предвечерје, покупили ствари и кренули пречицом кроз шуму, ка стартној тачки. Како нисмо поранили, није било лако наћи мјесто за шатор, бар онима који су тако планирали преноћити. Један дио учесника ноћ је провео у планинарском дому. Расклапање шатора под свјетлошћу чеоних лампи мало дуже траје. Ипак уз ватру, дружење и фантастичан поглед на Нови Сад у ноћи, завршио се један диван дан и требало се спремити за прави доживљај. Ако се са оваквим дружењима и доживљајима сусрећете први пут, изненадићете се спонтаношћу и ведрим расположењем које је у бескрајној мјери присутно.
Јутро су наговјестили распјевани хорови птица. А то је дефинитивно добар почетак дана! Почетак маратона планиран је у 9ч, уз традиционално пуштање птица. Претходно је требало да се сви учесници региструју и узму летке са картом Фрушке горе на којој су уцртане трасе сваког од могућих маратона, са контролним тачкама и назнаком дужине стаза. Могли сте да бирате између 12 постојећих стаза, између Истока и Запада, и дужина од 3,52 км до 102,75 км.
Пошто су полетјели голубови, могле су се видјети колоне учесника свих генерација како напредују изабраним стазама. Планина је оживјела ријекама људи!
Поред прелијепог амбијента саме планине, током трајања маратона, зависно од одабране стазе, могли су да се виде многи манастирски комплекси, као и споменици.
Маркација је била добра и свако је могао, без обзира на претходно искуство, да се снађе на терену. На контролним тачкама жиговима су овјераване пређене дужине пута, а како све стазе почињу и завршавају у истој тачки, учесници различитих дужина маратона сретали су се на одређеним дијеловима стаза.
И док су они мање амбициозни већ у послијеподневним часовима били на циљу, други нису ни преполовили одабрану стазу. Навече, једни су се дружили, други су пристизали на циљ, а неки су били дубоко у шуми, ни мало близу истом. Они храбрији, на 57, 58км пристизали су између 1.30ч и 3ч, док су најупорнији на циљ стизали тек у недељу послије подне.
Колико ће љепота, свјежина и живост Фрушкогорских шума, брежуљака, пропланака и извора да нас обогати, зависи од нас самих. Оно што нам нуди, више је него довољно да обећамо себи да ћемо доћи, ако не прије, а оно следеће године сигурно. Готово као правило, када једном одемо, вратићемо јој се поново…
Повратак је планиран у недељу, у 9.30ч, али се због одређених компликација кренуло тек око 12ч. У повратку смо обишли етно село у непосредној близини Бијељине, које је права оаза, без обзира какви су вам афинитети.
У Бањалуку смо стигли у 19ч. Враћање на асфалт увијек је као помало депресивно буђење. Био је то заиста прелијеп викенд, дивно дружење и наравно, догађај који ћемо поновити следеће године.
Александра Видовић |
